«И если эти гандоны объявят нам войну, мы ее примем и пойдем воевать. И в этом случае мы, ебать их в жопу, должны будем с ними бороться, даже если все погибнем. И это будет достойно нас».
Это выступление командира первого взвода сорокового пехотного полка капитана Луки Джурашковича перед солдатами в Помореке, недалеко от Брезовице (Словения) 26 мая 1940 года.
Речь была записана незадолго до нападения на Югославию фашистской Италии и хранилась в архивах Сербской академии наук. Капитан Джурашкович не вернулся со Второй мировой войны. Он был человеком из народа, и человеком честным. Он много ругался, но всеми этими ругательствами он поднимал дух солдат. Потомки капитана Луки живут в городе Ниш на востоке Сербии.
Слушай сюда!
Мы живем в суровые времена, и каждый из вас знает, почему он здесь. Все вы взрослые и женатые люди, все читаете газеты. И если эти гандоны объявят нам войну, мы ее примем и пойдем воевать. И в этом случае мы, ебать их в жопу, должны будем с ними бороться, даже если все погибнем. И это будет достойно нас.
Наши соседи, итальянцы, все они курвы ебаные. Они, пид.ары, воевать боятся, и хотят землю заполучить, не пролив капли крови. Они, ебаные хуесосы, говорят, что имеют все права на Далмацию. Ху.й они чего получат, разве не так? Что, у нас нет права на Триест, Истру и остальные наши земли? Есть, конечно. Сейчас они делают вид, что они наши друзья, а завтра на нас нападут, ебаные курвы. Понятно? Пусть, пиздопроебы, приходят, они свое от нас получат, мы им яйца поотвинчиваем, мудакам.
Второе: мы, южные славяне, лучшие солдаты во всей Европе. Так ли это? Да так это, так было и всегда так будет. Муссолини много сделал для Италии. Он многое дал итальянцем, но храбрости у них не прибавилось, и тут он им, хоть все мозги проеби, сердце им бесстрашное не засунешь. Так что ли, да? Понятно?
А еще итальянцы говорят, что у нас все автоматизировано, пулеметы у нас ФИАТы, и танки у нас ФИАТы, и самолеты у нас ФИАТы, и все ХУЯТЫ, блядь, куда ни плюнь. Мы это знаем, у самих у них этот ФИАТ заместо сердца, у облимуделых гандонов. А самое блядство в том, что они нас ни ху.я не знают. Так, что ли. Да так и есть, да и будет так всегда. Второе: они хотят быть нашими кураторами, границы наши гарантировать, в рот я их ебал. Итальянцы и все эти бляди, немцы там, англичане, японцы, китайцы, даже организация Дружбы народов. Да насрать нам на их гарантии. Знаем мы эти гарантии! На ху.й нужны нам эти гарантии от них, от кобелей ебаных!
Второе: вы все знаете, что наши войска хорошо кормят. Вроде так, да? А раз так, то эта еда должна быть в сто раз лучше. Есть у нас повара, еб твою мать, но не лучшие. Где эти повара, еб твою мать. Эй, дежурный, позвать сюда этих ебаных поваров. Ну что, повара, вашу мать, я вас сейчас пошлю пушки впереди себя в гору толкать, и мы посмотрим, не станете ли вы лучше готовить... Повара ебаные. Этого хотите?»
В этот момент повар Тробец говорит: «Господин капитан, но из топора кашу не...».
Капитан Лука: «Молчать, тебя никто не спрашивал. Да и пошел ты в пизду. Я тебя сейчас как отпизжу, я тебя самого в эту пушку вхуячу. Второе: это у кого тут трусы жмут? У тебя, что ли? Вот тебя-то я и пошлю воевать с этими гандонами, итальянцами. Солдат, блядь... Трусы жмут...
Слушай сюда, хватит ржать. Всем понятно, что все они хотят урвать часть нашей земли, блядская их пиз.да!.. А тут еще эти, блядь, цыгане, говорят, что Срем, Банат и Бараня им принадлежат. Хорошо, хуесосы татарские, чего они не придут тогда и не возьмут себе пол-Словении с Хорватией со своими ебаными графами Хорти, Телеки и графиней Марикой!
Второе: вы вот ночью рискнете пойти в Домжале? А? Да знаю я вас. Так что ли. Ну, ху.й вам теперь такое случится. У нас теперь за такие вещи расстреляют на месте, и вы с этим шутки шутить бросьте. Сразу будем расстреливать, пи.дарасов. Что, не так, что ли? Командиры в пизде, блядь, сержанты я уж сам не знаю где, все равно все они хуесосы, лейтенанты облимуделые в кабаках бухают, а вы в Домжале. И тут приходят итальянцы, ебаная их пиз.да, и чего они с нами сделают... мать их за ногу.
Не должно такого случиться. Это-то ясно? Вы что, хотите, чтобы они также по нам прошлись, как по Чехии? Нет... Да посмотрите вы на этих блядей, которые вообще не воюют, они уже сложили оружие, трусы, блядь, хуесосы сраные! И поляки тоже, боролись, боролись, а министры их сели в самолеты и в Париж улетели. И оттуда управлять стали, кем, блядь, управлять-то? Мы такого позволить не можем.
Второе: я еще не все сказал. Все вы умницы, сами знаете. Вы много чего объездили, а город Темишвар, красивый такой, видели? А тут и румыны, блядь, начали говорить: «Это наше, и то наше.» Ебать-колотить, наше-то что тогда?! И какого ху.я мы здесь делаем и что нам оборонять осталось, если это все, вроде как, уже не наше? Хуесосы ебаные. Зачем тогда мы платим такие налоги, если все это чужое? Так, что ли? Ху.й они от нас получат. Ху.й мы им собачий дадим облизать, и то не сразу. Пусть приходят, гандоны, если им смелости хватит, мы их так отпиздим через Драву и Саву, даже если умереть нам всем придется. Это так? Согласны? Конечно, так, по-другому и быть не может. И не будет. Это вам капитан Лука говорит.
А теперь, сержант, давай команду вольно»!
Капитан Лука Джурашкович
26 май 1940 г.
Перевод с сербского:
© 1999, Шушкевич Юрий Анатольевич
-----
Оригинал на сербском:
Слушај 'амо!
Ми живимо у озбиљно доба и сваки од вас знаде зашто смо ту. Сви сте већ старији и жењени људи, ви читате новине, је ли тако. Ако нам ко пружи рат, јебо га отац, ми ћемо га прихватити и ратовати. У том случају, јебо му пас матер, морали би ми да примимо борбу, па макар сви изгинули.
То би било од нас часно, јел' тако. Наши суседи Талијани, е то су курве једне. Они, јебо им пас матер, боје се ратовања, а хоће да добију земљу без крви. Они, фукаре једне, кажу да имају право на Далмацију. Јесте добиће, али курац! Јел' тако? А зар ми немамо право на Трст, Истру и друге наше крајеве?! Па дабоме да имамо. Сада се праве пријатељи, а сутра напали би нас, курве једне! Јел' вам то јасно. Јебо им пас матер, само нека дођу, послаћемо их у пизду материну.
Друго, ми Јужни Словени били смо и јесмо најбољи војници Европе. Јел' тако? Дабоме да је тако и тако мора да буде. Мусолини је доста учинио за Италију. Он је много дао Италијанима, али их никад неће начинити храбрим, макар им курац дао, неће моћи да им да срце јуначко. Јел' тако? Јел' вам јасно?
Е, друго кажу Талијани: они веле — код нас је све моторизовано. Наши су митраљези ФИАТ, наши су тенкови ФИАТ, наши су авиони ФИАТ и шта све ја знам у пичку материну. Знамо ми то, али је у њих и срце ФИАТ, јебо их Свети Јероним на небу. Само име једно: они нас не знају, пичка им материна. Јел' тако? Дабоме, баш тако, и тако треба да буде. Друго: хоће да нам буду куратори, да гарантују наше границе, пиз.да им материна. Талијани и ко зна који курци, Немци, Енглези, Јапанци, Кинези и други, па чак и Друштво народа. А шта се нас тичу њихове гаранције, пиз.да им материна. Знамо ми шта су то гаранције! Јебо им пас матер, гаранцијску и курварску!
Друго: сви ви знате да се наша војска најбоље храни. Јел' тако? Е, кад је тако, онда храна треба да буде сто пута боља. Имамо куваре, јебо им пас матер, још и не ваљају. Па добро где су ти кувари, јебо им пас матер, свима одреда? Дежурни, дедер зовни ми куваре, пиз.да им материна. Па добро кувари, јебо вас Свети Јероним на небу, послаћу вас да терате митраљезе у брда у пизду материну, па да видимо да ли ће храна бити боља и... Јебо вам пас матер куварску. Јел' тако?”
У том се јавља кувар Тробец: „Али, господине капетане, из гриза се не море...”
Капетан Лука: „Куш, ништа те нисам питао. Марш у пизду материну. Јебо ти пас матер куварску! Кад те распиздим, претворићу те одма' у митраљез. Друго: Где је ту онај кога су убиле гаће? Ај, ту је! Е, баш тебе ћу послати на Талијане, јебо те митрополит. И ти си ми курчев војник. Убиле те гаће...
Слушај амо и шта се смејеш? Сви ви знате да има и других којима се хоће наша земља, пиз.да им материна! Ено горе оне циганске курве кажу да им припада Срем, Банат и Барања. Па добро, пиз.да им материна татарска, што не дођу да узму пола Словеније и Хрватске, јебали их њихови грофови, јебо пас матер њима и Хортију и Телекију и грофици Марици!
Друго: Јел' идете онако преко ноћи у Домжале? А? Знам вас ја добро. Јел' тако? Е, видите то не сме тако да буде. У нас постоји преки суд, па ту нема више шале. Одма те стрељају, јебо те фараон... Да ли ви мислите тако?..Ево иде ти командир тамо негде у пизду материну, водници шта ја знам где, јебо их Бог, ионако ништа не ваљају, поднаредници седе у кафани, а ви у Домжале. Па ти сад лепо дођу Талијани, пиз.да им материна. како би све изгледало и како би нас лепо удесили... мајку им жицарошку!
Па то не сме да буде. Јел' јасно? Не може то тако код нас да буде, како је било код Чеха. Јок... Ето и то су курве које се уопште не боре, него само полажу оружје, кукавице, јебо им пас матер и њима! Па ево и Пољаци, јебо их Свети Јероним, борили се... борили, а њихова господа министри — туп у авионче, беже авионима право у Париз. Ништа мање у пизду материну, да тамо тобоже владају, али сами, коме, пичка им мајчина. У нас не сме да буде тако и не може да буде тако, наравно.
Друго: није све што сам вам казао. Ама сви ви знате да сте паметни људи. Ишли сте по свету и сви сте сигурно видели лепу варош Темишвар? Е, видите, кажу Румуни, јебо их Бог отац: „То је наше”. Па добро сад, пичка му материна, шта је онда наше. За који смо красни овде и шта још да бранимо кад ништа није наше?Пиз.да им материна. Па што плаћамо толики порез, кад је ово туђе? Јел' тако? Онда од нас нико неће добити ништа. Даћемо им курац тврд, и то тврд за много година. Нека дођу ако су јунаци, а ми ћемо са њима право у пизду материну, преко Драве и Саве, па макар сви изгинули! Јел' тако? Јел' вам јасно? Е, па дабоме, да јесте, јер друкчије не може и не сме да буде, наравно...
А сад водниче дај људима вољно!
Капетан Лука Ђурашковић
26. маја 1940. године.